Dr Aleksandar Stanimirović bio je uvažen lekar.
Preko trideset godina kao internista, stekao je reputaciju i poštovanje pacijenata.
Razmišljao je o penziji, u kojoj bi se posvetio svojoj velikoj ljubavi – rakiji.
„Dobar dan, doktore“, reče S.D.
„Dobar dan, mladi gospodine“, odgovori doktor. „Šta Vas muči?“
„Imam nekoliko ogrebotina po telu.“
Dr Stanimirović je posmatrao ogrebotine.
Posle kraćeg vremena, zaključi:
„Mačka Vas je ogrebala, mladi gospodine.“
„Ali doktore“, pobuni se S.D., „mi nemamo mačku.“
„Ne morate imati mačku da bi Vas ogrebala“, slegnu doktor ramenima.
„Ali doktore… ne samo da nemamo mačku – mačka u stvari i ne postoji!“
Doktor je delovao ljutito.
„Mladi gospodine, ako mačka ne postoji, onda ne može ni da Vas ogrebe.
Zašto ste onda došli kod mene da se žalite na nepostojeće ogrebotine iste takve nepostojeće mačke?
Ja imam pacijente sa stvarnim problemima.“
S.D. se postide.
Obećao je doktoru da više nikada neće dolaziti da se žali na nepostojeće probleme.
Na putu kući pomislio je kako će ga majka grditi.
Već mu je objasnila da niti imaju mačku, niti ona postoji.
„Niti imamo mačku, niti ona postoji!“ – grdila ga je majka čim je stigao kući.