Neka devojka, Petra, prišla je S.D.-u dok je sedeo u kafani i pio pivo.
„Ja sam Petra“, reče, i sede preko puta. Spustila je pivo na sto.
S.D. je bio zahvalan Petri — upravo je dovršio svoje.
Pa je uzeo njeno.
Devojka se naljutila zbog toga i otišla da uzme drugo.
Ipak se vratila i ponovo sela preko puta.
„Još jedno pivo“, pomisli S.D.
„Kako se ti zoveš?“ – upita ga Petra.
S.D. joj reče.
Tada dođe njegov brat i sede s njima.
I on je imao pivo. To je dodatno obradovalo S.D.-a.
„Juče sam tako šetao parkom“, poče S.D.
„Video sam patku. Plivala je u malom jezeru. Imala je samo jedno krilo, pa sam čekao da vidim hoće li da poleti.
Nije poletela. Samo je plivala.“
„Kakvu muziku voliš?“ – upita Petra.
„Kada sam otišao po pivo“, nastavi S.D., „patka je pošla za mnom. Pratila me do prodavnice. Prodavac joj nije dao da uđe.“
„Patkama je zabranjeno“, rekao je prodavac.
S.D. je posmatrao kako Petra odlazi i odnosi ono pivo.
To ga je malo rastužilo.
Nije imao više para, pa je pitao brata da mu kupi još jedno.
Brat je ustao i otišao — kod Petre.
S.D. se pitao da li bi mu patka kupila pivo.
Da joj nije zabranjen ulaz u prodavnicu.
Ustao je i otišao u park.