S.D. je gledao u jezero.
Bilo je to jezerce. Možda čak bara. Ili močvara.
Nije bio siguran u čemu je tačno razlika.
Možda i kaljuga. Ili glib. Mada nije bilo toliko blatnjavo.
Baruština? Možda čak i more — ako je voda slana.
Okean? Zašto da ne. Možda je čak bila i oaza!
Hodao je po pustinji. Bio je žedan.
Nije pio vodu danima.
I onda — voda! Trava. Biljke. I u sredini — voda!
„Da li je ovo fatamorgana?“ – pomislio je.
Skočio je u vodu da se rashladi.
Pio je koliko god je mogao.
Neka žena koja je šetala parkom reče mu:
„Sine, izađi odatle. Misliće ljudi da si narkoman.“
S.D. se postide.
Bila je to komšinica sa sprata iznad.
Skinuo je mokru odeću i otišao kući.